BLOG

Prethodna godina je po mnogo čemu bila značajna iz ugla sajber bezbednosti. Pre svega, pandemija je značajno uticala na promenu načina života, poslovanja i ponašanja, što je imalo svoje posledice i po informacionu bezbednost.

 

Porast broja napada je nešto što je postalo tradicija, međutim, proteklu godinu je obeležilo to što se cilj napada pomerao sa finansijskog na druge sfere interesa – krađu intelektualne svojine i krađu ličnih podataka. Ono što zabrinjava je način na koji javnost prihvata takva dešavanja. Nekada je kompromitacija malog broja kreditnih kartica izazivala veliku pažnju javnosti i povlačila sa sobom konkretne korake, što od strane regulatora, što od strane samih klijenata banke. Proteklu godinu je obeležio neverovatan broj kompromitacija poslovnih i ličnih podataka, i to u najrazličitijim granama industrije – zdravstvu, finansijama, avio transportu, javnim službama. Vremenom smo počeli da takve primere prihvatamo kao nešto uobičajeno, a to je nešto što ne sme da se dešava. Jednom kompromitovan podatak ostaje zauvek kompromitovan, tu ne postoji način povratka na staro

 

Globalno širenje koronavirusa je uticalo i na to kako organizacije doživljavaju bezbednost. Sa više radnika koji su bili prisiljeni da rade od kuće, izloženost napadima se dramatično uvećala, i to je činjenica na koju mnoga preduzeća nisu imala spreman odgovor.

 

Kvalitet alata i sofisticiranost napada postaju sve bolji. Sve je teže braniti se kada napadači raspolažu sa nepreglednim portfoliom alata koje mogu lako i jednostavno primeniti.

Uprkos primeni najboljih praksi i uloženom radu, i dalje napadači moraju samo jednom da pobede da bi izazvali katastrofalan prekid ili ostvarili negativan uticaj na kritičnu infrastrukturu i podatke.

 

Gledajući unapred, možemo sa velikom dozom sigurnosti predvideti sledeće:

• Broj ciljanih napada (targeted ransomware i spearphishing) će i dalje rasti

• Ciljevi napada će se pomerati ka intelektualnoj svojini i poslovnim i ličnim podacima • Racionalizacija budžeta za informacionu bezbednost je neminovna

• Nedostatak kvalifikovanog kadra će biti sve veći

 

Sve navedeno će za posledicu imati veće pomeranje tržišta ka sektoru usluga informacione bezbednosti (MSSP), čime će se, iz ugla korisnika gledano, jednim prostim potezom rešiti veliki deo rizika povezanih sa digitalizacijom.

Angažovanjem pružaoca usluga informacione bezbednosti dobijamo mnogo:

• Izvesnost – ne brinemo о raspoloživosti i kvalitetu neophodnih materijalnih i ljudskih resursa

• Pouzdanost – kvalitet usluga nikada neće biti niži od naših potreba

• Kontinuitet uz smanjenje dela troškova, koji bi inače morali da realizujemo ne bi li ostvarili isti cilj.

 

Iskustva i metode borbe sa pandemijom COVID-a moramo primeniti i u oblasti informacione bezbednosti – kao što cilj lekara ne sme biti „ubijanje“ virusa po svaku cenu, uključujući cenu života pacijenta, tako ni cilj informacione bezbednosti ne sme ugroziti neometano i kontinualno funkcionisanje poslovnih procesa. Jedan od najčešćih odgovora na pitanje „šta je cilj informacione bezbednosti“ je „sprečavanje napada“. Napad se veoma uspešno rešava isključivanjem ciljnog resursa ili isključivanjem informacionog sistema uopšte, ali, da li je to adekvatan odgovor?

 

Primarni zadatak nas koji se bavimo informacionom bezbednošću mora biti privlačenje i zadržavanje profitabilnih klijenata za našeg poslodavca. Mi to radimo na taj način što otklanjamo rizike poslovanja na način koji mora imati minimalan uticaj na besprekorno obavljanje poslovnih procesa.

 

 

Poslednji blogovi